Fabrika Bakarnih Cevi Majdanpek


Quality Management Systems ISO 9001:2008 (Certified by BSI)
 
English Русский Srpski ugmk-ocm
 
Ko smo mi
Kako proizvodimo bakarne cevi
Kvalitet ISO 9001
Politika kvaliteta
Asortiman
Primena i prednosti bakarnih cevi
Prospekti
Bakar spaja vekove
Korisni linkovi
Lokacija
Kontakt
Crveni metal
FBC Majdanpek objavljuje
Opšti uslovi prodaje


  Industrijska zona BB
19250 Majdanpek, Serbia

Tel: +381 30 453 000
Fax: +381 30 453 033
E-Mail-1: fbcm@ptt.rs
E-Mail-2: office@fbc.rs

SALES DEPARTMENT:
Tel: +381 30 453 074
Fax: +381 30 453 093
E-Mail: i.todorovic@fbc.rs

 
 
CRVENI METAL Povratak na početnu stranu

Bakar je metal čiji počeci upotrebe datiraju 8.000 godina pre Hristovog rodjenja.
Pretpostavlja se da su u davna vremena postojala četiri glavna nalazišta bakra:

  1. jugoistok današnje Turske;
  2. prostor današnjeg Iraka i Irana (nalazišta su koristili Sumeri i narodi Mesopotamije);
  3. rudnici sa Sinajskog poluostrva, tj. brda oko Crvenog mora (nalazišta su eksploatisali Egipćani);
  4. rudnici na Kritu i Kipru (bakar iz ovih rudnika korišćen je od strane Feničana, Grka i Rimljana).

Stari Sumeri prvi su u potpunosti ovladali veštinom rudarenja i manufakture bakra. Namena je bila višestruka, počevši od proizvodnje raznovrsnih sečiva, noževa, sekira, mačeva, udica, harpuna, motika, vrhova za strele i koplja pa do vrhunskih skulptura, minijaturnih ornamenata, reljefa, nakita, ogledala...


Bakarni reljef pronadjen u Al Ubadu, u blizini Ur-a,
datira iz vremena 3.100 godina pre Hrista.
Prikazuje lavljoglavog orla koji kandžama drži dva jelena.
Fotografija preuzeta sa www.copper.org

U Egiptu je bakar bio u upotrebi oko 5.000 godina pre Hrista, prevashodno za izradu raznovrsnog oruđa i oružja, ali i za izradu raznih sistema i konstrukcija za snabdevanje vodom (Abu Sir, delta Nila). Naravno, da bi dobili na čvrstini materijala i da bi umanjili elastičnost budućeg predmeta, prvi livci mešali su bakar sa kalajem u raznim proporcijama i tako dobili bronzu (npr. u Kini su proporcije livenja, mnogo pre 1.200 godina pre Hrista, bile čvrsto zadate: za izradu noževa mešala se dve trećine bakra sa jednom trećinom kalaja; za izradu ogledala koristila se jedna polovina bakra i jedna polovina kalaja).

Crvena piramida, Egipat

Noževi i vrh koplja od bakra (3.000 godina pre Hrista). Fotografija preuzeta sa www.copper.org

U antičko doba dolazio je gotovo isključivo s ostrva Kipar, te je bio poznat pod nazivom "Aes cyprium" (kiparska ruda) ili u kraćem obliku "Cyprium" (latinski naziv za ostrvo Kipar). Kasnije je u upotrebu ušao latinski naziv za bakar - "cuprum". U engleskom jeziku naziv "copper" je anglikanska verzija pomenute latinske fraze. Za ovaj metal naziv "bakar" koriste Južni Sloveni i Turci.


"Belli Trojani Circuitus Secundum Dictyn Cretensem & Daretum Phrygium." Copper etching by Hermann Moll, 1749. Fotografija preuzeta sa www.philographikon.com

Prvo rudarenje i prva upotreba ovog metala odvijala se uglavnom u oblasti na kojoj su začete prve civilizacije - Sredozemno more i njegova okolina (reke: Eufrat, Tigar i Nil). Sa sigurnošću se može tvrditi da je bakar ušao u upotrebu i na području Hindustana i Kine, oko trećeg milenijuma pre Hrista.


Beduin, Egipat

Prvobitni transport bakra odvijao se karavanima

Stari egipćani su za bakar imali znak
koji je predstavljao večni život; ujedno,
dati znak simbolizira planetu Veneru i
ženski pol.


    Egipatski simbol bakra "An Ankh"







Prvi pronadjeni metal bio je bakar. Dati pronalazak i njegova, tokom vekova, sve šira primena predstavljali su prekretnicu u razvoju ljudske zajednice – početak metalnog doba (kraj neolita). Tada nastaju prve grupe specijalizovanih rudara, kovača i metalurga.

Praistorijsko metalno doba deli se na tri perioda: bakarno (eneolit), bronzano i gvozdeno doba. Bakarno doba završava se oko 2.000 godine pre Hristovog rodjenja i nasledjuje ga bronzano doba.
Navedena podela govori o značaju bakra za razvoj civilizacije ovakve kakvu je mi danas poznajemo.

Oslanjajući se na praksu svojih sunarodnika, Homer je ovaj
metal nazvao "Halkos"
Srednjovekovni alhemičari imali
su svoj simbol za bakar
Berzelijusov
opšteprihvaćeni simbol
Grčki naziv za bakar Alhemijski simbol bakra Oznaka za bakar

Crveni metal čija je gustina 8,94 kg/dm³ - posle plemenitih metala (zlata, srebra i platine), najbolji je provodnik toplote i elektriciteta. Dužim stajanjem potamni od oksida, a pod uticajem vazduha, s vremenom, prevlači se zelenom patinom.

Šlem ratnika sa ostrva Krit Pegaz, Berlin, Nemačka

 

Ne topi se u razređenim kiselinama. U prirodi je redak u elementarnom stanju, može se naći u stenama u obliku sitnih zrna, pločica, grančica ili mahovinasto isprepletenih niti (najčešće kao hemijski čist ili sa malo primese srebra i bizmuta). Poznato je oko 240 ruda bakra.


Halkopirit, ruda bakra
Fotografija preuzeta sa
www.schoolscience.co.uk


Najviše ga ima u sulfidnim rudama (halkopirit, kovelit, halkozin i bornit), zatim u oksidnim (kuprit) i u karbonatnim rudama (malahit i azurit). Sulfidne i oksidne rude se u prirodi nalaze najviše sa sulfidom gvoždja, a ređe sa sulfidima drugih metala (olovo, antimon, arsen i nikl).


Rudnik bakra (površinski kop), Majdanpek

Sadržaj bakra u rudama relativno je nizak. Bogate rude sadrže 3 - 10% bakra. Zahvaljujući efikasnim metodama obogaćivanja eksploatišu se i siromašnije rude, te se najveća količina bakra danas dobija iz ruda koje sadrže 0,5 - 2% bakra.


Ova slika prikazuje bakar u elementarnom stanju.
Fotografija preuzeta sa www.chemsoc.org

Iz oksidnih ruda bakar se najćešće dobiva hidrometalurškim (mokrim) postupkom.

Iz bogatijih sulfidnih ruda ili iz siromašnih sulfidnih ruda, bakar se dobija na taj način što se prvo obavi postupak flotacije (latinski "fluo" – plivati).
Flotacija, tj. postupak odvajanja jalovine, podrazumeva mešanje sitno samlevene rude i dosta vode u koju je dodato sredstvo za penjenje (posebna vrsta ulja). Ruda se koncentriše u površinskom penućem sloju, jer se ne kvasi, a jalovina tone na dno. Daljim postupkom izdvaja se ulje, koje se vraća nazad u proces flotacije, a nastali koncentrat ide dalje u preradu.

Bakar se izdvaja sukcesivnom oksidacijom i redukcijom u jamastim ili plamenim pećima.

Tako se dobija bakrenac ili bakarni kamenac, sa oko 30 do 40% bakra (+ 25% do 35% Fe i 25 do 35% S), a nakon toga sirovi bakar ili blister.
Sirovi bakar sadrži 97% bakra, ali nije još za upotrebu jer ima u sebi primese (gvoždje, arsen, zlato, srebro...). Primese se moraju ukloniti, ili zbog njihove vrednosti (zlato, srebro) ili zbog štetnog uticaja (gvoždje, arsen...).
To se postiže taljenjem ili, češće, pomoću elektrolize (elektrolitski bakar sadrži 99,96 - 99,99% bakra).

Rafinisani (topionički) bakar sadrži 99,0 do 99,9% bakra. Za proveru kvaliteta elektrolitičkog bakra merodavna je njegova električna provodljivost. Štetnim primesama smatraju se: olovo, sumpor, selen, telur, bizmut (>0,003%) i kiseonik, dok arsen, fosfor, nikal, gvoždje, mangan i silicijum u znatnoj meri utiču na poboljšanje mehaničkih osobina bakra (sve navedene primese - smanjuju njegovu električnu provodljivost).

Bakar se nakon topljenja i livenja, najčešće isporučuje, na dalju obradu, u sledećim oblicima: katoda, žica, trupac i ingot.

Osnovne karakteristike

Bakar (Cu) je hemijski element I grupe periodnog sistema Mendeljejeva (atomski broj 29, atomska masa 63,546) - posjeduje 18 izotopa čije se atomske mase nalaze između 58-73.
Postojana su samo dva izotopa: 63 i 65 (tj. bakar u prirodi sastoji se iz smese pomenuta dva).

  Najstabilniji
  izotopi

Izotop Zastupljenost u prirodi Vreme polu raspada Način raspada Energija raspada (MeV) Proizvod raspada
63 Cu 69,17% stabilni izotop sa 34 neutrona
64 Cu Veštački radioak. izotop 12,7 sati zarobljavanje elektrona 1,675 64 Ni
βˉ 0,579 64 Zn
65 Cu 30,83% stabilni izotop sa 36 neutrona
67 Cu Veštački radioak. izotop 61,9 sati βˉ 0,58 67 Zn

Po Medjunarodnom sistemu jedinica - SI (na temperaturi od 0°C i pritisku od 1 atm).
Pojašnjenje: Izotopi su atomi istog elementa koji imaju isti broj protona i elektrona, a različit broj neutrona.

Temperatura topljenja bakra je 1084,62°C, tačka ključanja je 2562°C, kritična temperatura iznosi 5148°C.
Specifična težina dezoksidiranog visokofosfornog bakra, onog koji se koristi u proizvodnji bakarnih cevi, (oznaka: Cu-DHP) je 8,94 kg/dm³.
Koeficijent linearnog širenja Cu-DHP na 25 - 100°C je 16,8 x 10ˉ6 m/m.
Koeficijent provodjenja toplote Cu-DHP kod 20°C je 340 W/m°K.
Električna provodljivost Cu-DHP (orijentaciono) je 42 – 54 S.

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od oko 55 ppm (eng. parts per million) u vidu minerala: halkopirita, halkozina i drugih. Zastupljen je u moru u količini od oko 0,003 ppm.

Osobine

Čisti bakar je crvenkasto-braon boje, mek metal, vrlo velike toplotne i električne provodljivosti. Na vazduhu ne podleže koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar se prevlači zelenom patinom baznih soli bakra (hidroksi karbonata, hidroksisulfata ili hidroksihlorida). Ako se u vazduhu nalazi velika količina sumpordioksida umjesto zelene patine stvara se crni sloj bakar sulfida.

Jedinjenja

CuSO4 ima baktericidne osobine, a bezvodni je jaka stipsa (upija vodu). Kompleksna jedinjenja bakra su stabilna, ipak dosta lako se menja oksidacion broj bakra u takvim jedinjenjima i zato se ona često koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra imaju intezivnu zelenu, a rastvori soli bakra intenzivnu plavu boju. Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim prelaznim metalima čini grupu rastopa koji se uopšteno nazivaju bronziti. Od njih su najpoznatiji: tombak koji podseća na zlato i koji ima veoma dobre mehaničke osobine i otpornost na koroziju.
Zbog visoke tačke topljenja, bakar se vrlo dobro legira sa drugim metalima. Najčešće se legira sa: cinkom, kalajem, niklom, aluminijumom, manganom, silicijumom, berilijumom, srebrom i zlatom (čime se značajno poboljšavaju njihove mehaničke osobine).
Prema prirodi legiranih elemenata postoje:

a. legure bez cinka (bronze) i
b. legure sa cinkom (mesing, crveni liv).

Bronze
Prema elementima legiranja, dele se na dve velike podgrupe
-     Kalajne (kao osnovnim legirnim elementom)
-     Specijalne (gde su osnovni legirni elementi aluminijum, olovo, silicijum, nikl, mangan, berilijum, hrom... te se prema tome i zovu: aluminijumske bronze, olovne bronze... ).
Kalaj povećava čvrstoću i tvrdoću legure, smanjuje izduženje i specifičnu žilavost na udar. Mehaničke osobine kalajnih bronzi zavise prevashodno od procenta kalaja u leguri (obično ne više od 20% Sn). Upotreba bronzi je višestruka: za izradu delova izloženih velikom pritisku i trenju, pužastih zupčanika, za rotore i kućišta turbina i pumpi...
Specijalne bronze po nekim osobinama prevazilaze kalajne bronze, uz nižu cenu koštanja.
Mesinzi
Mesinzi su legure bakra sa cinkom (ne više od 44% Zn) i legure bakra sa cinkom i olovom (do 4% Pb). Ove legure imaju odlične konstrukcione osobine, visoke tehnološke i mehaničke karakteristike.
Crveni liv
Crveni liv je lugura bakra sa kalajem i cinkom (sadrže 2-10% Sn, 2-10% Zn i 0-6% Pb), obično je pri povećanom sadržaju kalaja – niži sadržaj cinka i obrnuto. Ove legure se koriste za izradu armatura za vodu i paru, slavina, baterija, pužastih točkova...

Prednosti bakra

  1. elektroprovodljivost;
    Najveću elektroprovodljivost poseduju: platina, zlato, srebro i bakar. Obzirom da je od svih pomenutih metala – bakar
         -     najjeftiniji i
         -    količinski najrasprostranjeniji
    njegova upotreba u postupku prenošenja električne energije je najisplativija i praktično, ovoga trenutka, nezamenljiva.
  2. odlična toplotna provodljivost;
    Bakar se koristi u izradi najrazličitijih proizvoda (za koje se prevashodno koriste bakarne cevi raznovsnih oblika i dimenzija) čija je primarna namena zagrevanje ili rashladjivanje. Ujedno, zbog svojstva brzog prenosa toplote, bakar je materijal koji se koristi i za izradu posudja za spremanje hrane.
  3. dugovečnost;
    Postojanost proizvoda od bakra je činjenica koju posebno apostrofiramo. Samo postojanje mnogih sistema za snabdevanje vodom izradjenih od bakarnih cevi (više milenijuma pre Hristovog rodjenja, na prostoru starog Egipta) i njihova niučemu nepromenjena upotrebna vrednost je sasvim dovoljan dokaz dugovečnosti.
  4. visoka plastičnost;
    Bakar je materijal neverovatno pogodan za svakovrsnu obradu i izradu najrazličitijih formi.
  5. otpornost;
    Proizvodi napravljeni od bakra otporni su na raznovrsne spoljne uticaje (bakarne cevi trpe visoke pritiske fluida koji se kroz njih propuštaju i imaju odličnu otpornost na agresivne spoljne faktore).
  6. baktericidno svojstvo;
    Bakar poseduje anti bakterijsko dejstvo (sprečava razvoj bakterija). Imajući u vidu dato svojstvo, bakarne cevi se preporučuju za transport vode za piće.
  7. sigurnost u upotrebi;
    Proizvodi od bakra, ukoliko se koriste na propisan način, mogu poslužiti i generacijama koje dolaze (kao primer navodimo da vodovodni sistemi izradjeni od bakarnih cevi podnose više ciklusa potpunog zamrzavanja-odmrzavanja, bez promene njihovih svojstava – bez ikakvog oštećenja).
  8. mogućnost recikliranja;
    Mogućnost recikliranja i ponovna upotrebe bakra bez ikakve promene njegovih svojstva (sa minimalnim gubicima prilikom postupka recikliranja cca. 0,01%) je jedno od njegovih glavnih karakteristika. Na osnovu podataka Evropskog Instituta za bakar, prema trenutno dostupnim podacima, od 15.000.000 tona bakra koliko se godišnje utroši u svetu – čitavih 40% (ili 6.000.000 tona) dolazi iz recikliranja otpadnog bakra (bakra iz različitih formi/oblika). Postupak recikliranja je, ujedno, i vid uštede (tj. recikliranje daje mogućnost da se zaliha bakra iz zemljine kore eksploatišu umerenije). Sa stanovišta potrošnje energije i angažovanja materijalnih resursa, recikliranje(u odnosu na kompletan postupak proizvodnje od rude do metala) predstavlja najjeftiniji način dolaska do bakra. Oko 80% bakra, ikada proizvedenog, još uvek je u upotrebi.
  9. korozivna postojanost;
  10. on je ekološki - prirodni materijal;
  11. otporan je na ultraljubičasto zračenje;
  12. ne apsorbuje organske substance;
  13. otporan je na inkrustaciju;
    Na unutrašnjoj površini bakarnih cevi ne dolazi do nagomilavanja krečnjaka iz vode – što je inače redovna pojava kod vodovodnih instalacija izradjenih od drugih materijala.
  14. od njega je moguće izraditi široku paletu legura;
  15. nije zapaljiv;
  16. veoma je dekorativan.
    Specifična crvena boja predmeta od bakra je veoma topla, prijatna i nenametljiva, ujedno, ona vremenom (pod uticajem atmosferskih prilika) prelazi u plemenitu patinu. Bakar je metal koji se u formi svojih legura najčešće koristi prilikom izrade raznovrsnih umetnina (prevashodno u izradi nakita i u vajarstvu).

Popularnost bakra, kroz milenijume, bazirana je na kombinaciji svojstava koji ga čine jedinstvenim.

Upotreba

Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju:

  1. električnih provodnika - žice (i uopšte u elektronici);
  2. cevi (namenjene instalacionim sistemima vodosnabdevanja i gasa, grejanja, rashladnim postrojenjima i uredjajima, kolektorima za korišćenje sunčeve energije, izmenjivačima toplote, izradi raznovrsnih grejača, protivpožarnim sistemima...);
  3. fitinga (kolena za spajanje bakarnih cevi);
  4. kablova;
  5. limova (za pokrivanje krovova...);
  6. bronze (primena u mašinogradnji, za izradu opruga, zavrtnja...);
  7. mesinga (primena u elektrotehnici, za izradu šipki, žice, ukrasnih predmeta...).

Ne postoji niti jedna industrijska oblast gde bakar nema svoju korisnu primenu (no, najzastupljeniji je u industriji rashladne i bele tehnike, mašinskoj industriji, brodogradnji, hemijskoj industriji, industriji motornih vozila, prehrambenoj industriji, gradjevinarstvu, računarskoj industriji, industriji telekomunikacionih uredjaja, medicini, hemijskoj industriji...).

Bakarna žica Bakarne cevi u koturu Bakarne cevi u pravoj dužini

Prikaz upotrebe bakra u pojedinim industrijskim oblastima (podatak važi za Sjedinjene Američke Države, 1996.)
Proizvodnja žice (različite namene) 16,00%
Bakarne cevi za vodovod i grejanje 14,00%
Primena u auto industriji 11,00%
Komponente za elektriku 9,00%
Industrija rashladne tehnike 8,00%
Telekomunikacije 7,00%
Elektronika 6,00%
Proizvodnja fabričke opreme 6,00%
Ostalo 23,00%
Izvor: Univerzitet u Nevadi, Reno, SAD (1996.)

Potrošnja bakra u Evropi (podaci važe za 2001.)
Proizvodnja kablova 49,00%
Vodosnabdevanje, grejanje, krovovi 26,00%
Mašinogradnja 12,00%
Energetika 8,00%
Transport 3,00%
Ostalo 2,00%
Izvor:Evropski institut za bakar (2001.)
Zbog ograničenih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja.

Bakarne cevi i transport vode za piće

Bakar je prirodan materijal i od njega izradjene cevi preporučuju se za transport pijaće vode; ujedno, svojim biološkim svojstvima - bakar dodatno zaštićuje kvalitet pijaće vode od širenja raznih bakterija.
Na unutrašnjoj površini bakarnih cevi, nema nagomilavanja krečnjaka iz vode (tzv. inkrustacija).
Prilikom prolaska vode kroz nove bakarne cevi obrazuje se trajni zaštitni sloj na unutrašnjoj površini cevi (debljine nekoliko desetih delova milimetara) – što omogućava njihovo nesmetano korišćenje u instalacijama za snabdevanje vodom za piće (pomenuti trajni zaštitni sloj sprečava eroziju unutrašnje površine cevi).

Biološki značaj bakra

Bakar je mikroelement koji se javlja u reaktivim centrima mnogih enzima. Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ulazi u sastav hemocijanina, ima pozitivan uticaj na ćelijsku membranu nervnih ćelija i ima uticaj u slanju nervnih impulsa.
Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5 ppm. Nedostatak bakra dovodi do Vilsonove bolesti.

Nedostatak bakra može da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna količina bakra izaziva lošije "upijanje" gvožđa i smanjenje broja krvnih zrnaca.
Predpostavlja se da nedostatak bakra izaziva i poremećaje u radu srca i usporava rad nervnog sistema (na primer: slaba koncentracija). Nedostatak bakra takođe smanjuje i količinu belih krvnih zrnaca, a samim tim i otpornost organizma na bolesti.

Bakar i zdravlje




Preporučene doze
Odrasli: 0,6 - 2 mg/dan (max 7 mg)
Trudnice i dojilje: 2 mg/dan

Apsorbovanje bakra u organizmu pomažu cink, kobalt i gvožđe, a odmaže preteran unos cinka. Prirodni izvori: džigerica, bubrezi, riba, žumance, banane, povrće, soja, cela zrna, pečurke, čokolada.

Uloga:
a) Jedan je od najznačajnijih katalizatora u organizmu,
b) Učestvuje u formiranju kostiju,
c) Prisustvo bakra je neophodno za sintezu hemoglobina     (pomaže ugradnju Fe u hemoglobin, a sam se ne     ugrađuje),
d) Ima ulogu u rastenju, stvaranju pigmenta i keratina u kosi.

Deficit
Nedostatak bakra u organizmu je retka pojava obzirom da ga ima u gotovo svim namirnicama.
Kod eksperimentalno izazvanog deficita nastaje:
- anemija,
- želudačno-crevni poremećaji,
- depigmentacije kože i kose,
- zastoj u rastenju i deformacija kostiju.



Na listi najzastupljenijih hemijskih elemenata u čovekovom organizmu, bakar se nalazi na trećem mestu, posle gvožđa i cinka. U našem organizmu, bakar se uglavnom nalazi u muskulaturi, kostima i jetri. Veoma je bitan i za kožu - podstiče proces nastajanja vezivnog tkiva i štiti ćelije od dejstva slobodnih radikala (slobodni radikali su glavni uzročnici starenja kože).


Ipak, postoji problem: sa godinama, postepeno se smanjuje količina bakra u ćelijama. Preporučuje se, već od tridesete godine, povećan unos bakra. Nisu u pitanju velike količine - idealna dnevna doza za odrasle je svega dva miligrama.

Kao i ostale hranljive sastojke, i bakar je najbolje uneti hranom, a ima ga u kikirikiju, sardinama, jetri, krompiru, kuvanim iznutricama, kiviju, crnom hlebu i svim ostalim proizvodima na bazi žitarica sa čijeg ploda nije uklonjena ljuska.
Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a među njima bakra najviše ima u ostrigama.

Činjenice:



Vodovodni sistem napravlhjeni od bakra u dužini od oko 400 metara bio je u upotrebi i u hramu Sahure (Egipat). Bakarne cevi koje su činile dati sistem za snabdevanje vodom, star oko 5000 godina, pronadjene su u veoma očuvanom stanju – takvom da i danas mogu biti u upotrebi.


Najstarije poznato ogledalo pripada vremenu I dinastije starog Egipta (oko 3100 godina pre Hrista) i napravljeno je od čistog bakra.

Najstariji pronadjeni bronzani novčići potiču iz perioda Jing-Šang 1750 – 1122 godine pre Hrista (kulture sa dalekog istoka poznate po svojoj upotrebi bronze).

Najpoznatija i najčešće korišćena so bakra je bakar-sulfat pentahidrat, poznatija u narodu kao "plavi kamen". Upotrebljava se kao fungucid i insekticid u vinogradarstvu i voćarstvu, jer je bakar otrovan za organizme nižeg stepena razvoja. Njegova proizvodnja i upotreba otpočela je još u vreme starih Egipćana.

Jedan od čuvenih svitaka iz Mrtvog mora u Izraelu, pronadjen u Kumranu 1952. godine, napravljen je od bakra (dok su ostali napravljeni od životinjske kože). Po pretpostavkama arheologa, dati svitak predstavlja mapu (putokaz) do rudnika bakra, srebra i zlata.

Oko 1250 godine izliveni su prvi topovi (bili su napravljen od 88 – 93% bakra, 7 – 11% kalaja i do 2% olova).

Brodovi "Ninja", "Pinta" i "Santa Marija", kojima je 1492. godine Kristofor Kolumbo doplovio do Amerike i brod "Bigl", sagradjen 1825. godine, kojim je, u svom istorijskom putovanju po svetskim morima, plovio Čarls Darvin - bili su obloženi bakarnim limom sve do linije do koje dopire voda, kako bi se zaštitili od morske vegetacije (algi). Većina današnjih brodova, namenjenih plovidbi po moru, koriste zaštitnu farbu, na bazi bakra, za pokrivanje delova koji uranjaju u morsku vodu.

Prvi javni mehanički časovnik, sa delovima od bronze, sastavio je Djulielmo Zelandino 1335 godine za kapelu San Djotardo u Milanu.



Najveći top na svetu – "Carev Top", načinio je od bronze Andrej Čokhov 1586 godine u Moskvi.
Težak je oko 40 tona i kalibar mu je 890 mm.



Najveće zvono na svetu "Car Kolokol", Moskva
Fotografija preuzeta sa www.kremlin.museum.ru

Najveće zvono ikada napravljeno - izlio je 1735 godine Ivan Motorin sa sinom Mihajlom. Masa ovog bronzanog zvona je oko 200 tona, visina 6,14 metara, i ono se danas nalazi u Moskvi (Kremlj).

 
Holandski proizvodjač naočara
Hans Liperšej, napravio je 1608
godine prvi teleskop od mesinga.
  Bakarna kopejka iz 1710 godine. Bila je u upotrebi u vreme ruskog cara, Petra I Velikog(1689 – 1725).

Džon Dalton (1766 – 1844), engleski meteorolog, 1808 godine predložio je novi sistem označavanja elemenata, tj. nove simbole elemenata. Njegova oznaka za bakar bilo je latinično slovo C u krugu.

Jons Jakob Berzelius (1779 – 1848), švedski hemičar, 1813 godine uveo je modernu hemijsku simboliku elemenata. Za oznake elemenata koristio je početna slova latinskih imena elemenata. Njegov simbol za bakar je i danas u primeni – Cu.
(Berzelius se zajedno sa A. Lavoisieom, Dž. Daltonom i D.I. Mendeljevim smatra začetnikom moderne hemije).

Prvi frižider proizveden je daleke 1911. godine (naravno, bakarne cevi su bile neophodne). Zbog velikih troškova održavanja, ti prvi frižideri bili su dostupni za upotrebu samo imućnijim porodicama. Tek 1925. počelo se sa izradom, po ceni, široj populaciji, dostupnih frižidera.

Godine 1914. prvi put je, u SAD, patentiran spoj tankozidnih bakarnih cevi kapilarnim lemljenjem. Medjutim, sve do 1920. nije masovno primenjen jer proizvodjači bakarnih cevi, u to vreme, nisu mogli proizvesti precizne/tačne dimenzije cevi. Tek 1922. i 1923. u Engleskoj se proizvode precizne kompresione spojnice, a 1932. spojnice za kapilarno lemljenje.

Prvi britanski standard za tankozidne bakarne cevi izdalo je Ministarstvo zdravlja 1924., a opšti standard B.S. 659 – 1936. godine (u C.G.S. sistemu 1971.). Tada je primena bakarnih cevi za instalacije znatno porasla a neke zemlje (Velika Britanija, SAD i Australija) izdale su propise da se u objektima javnih institucija, stanovima i nekim granama industrije, zbog dugovečnosti i sigurnosti u eksploataciji, izvode instalacije za vodovod i grejanje – isključivo od bakarnih cevi.

Odlivci od čistog bakra (visoke elektro i toplotne provodljivosti) upotrebljavaju se za izradu delova mašina u elektrotehnici, za elektropeći, koriste se u izradi agregata za zavarivanje, u visokim pećima i hemijskim agregatima.

Godine 1971 razvijen je prvi mikroprocesor (Intel 4004 Computer Microprocessor), veliki deo datog mikroprocesora čini bakar.

U poslednjim godinama dvedesetog i prvim godinama dvadeset prvog veka, bakar postaje ključni materijal u proizvodnji čipova.

Novčići od 1 i 2 EUR-a, su dvobojni novčići napravljeni od legure "Nikl – Mesing" koja sadrži 70% bakra, 20% cinka i 5% nikla.
Novčići od 10,20 i 50 EUR centi, napravljeni su od tzv. "Nordijskog zlata", legure koja sadrži 89% bakra, %% aluminijuma, 5% cinka i 1% kalaja.
Novčići od 1, 2 i 5 EUR centi, napravljeni su od gvoždja koje je prekriveno tankim slojem bakra.

Zanimljivosti:

Po legendi, hram kralja Solomona koji je izgradio Hiram Abif i njegovi majstori (cca. 1000 godina pre Hrista), u svom dvorištu imao je tank načinjen od bronze koji su na ledjima držali 12 bronzanih bikova. Dati tank nazivao se "Bronzano more" (po pretpostavkama, zapremina tanka iznosila je više od 70.000 litara).

Zapisi na papirusima, poreklom iz starog Egipta, ukazuju da je bakar bio korišćen protiv infekcija i za sterilisanje vode.


Bagdadska "baterija"
Fotografija preuzeta sa:
www.world-mysteries.com/sar_11.htm

Godine 1936. u ruševinama partskog sela, na teritoriji današnjeg Iraka, pronadjen je neobičan predmet od pečene svetlo žute gline, nalik na vaznu u kojoj se nalazio bakarni svitak i u njegovom središtu gvozdeni štapić po površini pokriven tankom oksidovanom oblogom od olova (narod Parti su na datom području živeli u periodu od 248 godine pre naše ere do 226 godine naše ere). U vreme datog pronalaska, laboratoriju Iračkog muzeja vodio je nemački naučnik - Wilhelm König. Po njemu i njegovom zemljaku iz Hildesheima, egiptologu Dr. Arne Egebrehtu, to je nedvosmisleno – električna ćelija, baterija, dokaz da su narodi starog sveta poznavali elektricitet.
Naravno, njihove tvrdnje nikada nisu prihvaćene od strane visokih naučnih krugova.


Biblija, takodje, apostrofira značaj bakra: "Čovek zna kako da vadi srebro i rafiniše zlato, da kopa gvoždje iz zemlje i topi bakar iz kamena." (Job. 28:1-2)

Na osnovu arheoloških istraživanja sprovedenih do 2001. godine i sakupljenih dokaza na lokalitetima: Belovode i Belolice (istočna Srbija), eminentni arheometalurzi tvrde da je Vinčanska kultura, inače najveća praistorijska kultura Evrope (5500 – 4000 pre nove ere), poznavala obradu bakra još pre 7000 godina. Na osnovu toga se može izvući zaključak da rano eneolitski rudnik - Rudna glava (okolina Majdanpeka) i praistorijska nalazišta bakra Belovode i Belolice (okolina Petrovca na Mlavi) predstavljaju kolevku evropske metalurgije.



Zbog svojeg anti bakterijskog dejstva - primarni materijal u izradi kvaka i rukohvata na ogradama (namenjenim upotrebi na javnim mestima, po stambenim zgradama i kućama) jeste bakar, u formi svojih legura.
Zahvaljujući pomenutom svojstvu i visokoj plastičnosti - bakar je, već mnogo vekova, jedan od osnovnih materijala u izradi metalnih novčića.


Kristali čistog bakra pronadjeni su u malim nalazištima u Zambiji, Čileu, Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Italiji.

Po poslednjim istraživanjima, više od 94% ispitanih vodoinstalatera u Sjedinjenim Američkim Državama, u svojim domovima, koriste bakarne cevi (Izvor: www.copper.org).

Od ukupno procenjenih zaliha bakra u zemljinoj kori, pretpostavlja se da je do sada izvadjeno i iskorišćeno oko 12%. Ujedno, po procenama eksperata, najveće zalihe bakra poseduju Rusija, Čile i SAD.

Čisto zlato je toliko meko da se prstima može savijati. Radi postizanja čvrstine materijala, čak i zlato od 24 karata mora sadržati odredjenu količinu bakra. Za izradu nakita - široku primenu ima legura zlata AuAgCuZn.

Najvažniji delovi:
          a)     postrojenja u kojima se iz morske vode dobija voda za piće i
          b)     kazana za pečenje rakije
napravljeni su od bakra (bakarnih cevi).

Za odlaganje istrošenog nuklearnog goriva, mogu biti korišćeni kanisteri zaštićeni bakarnim slojem debljine 5 cm. Osnovni razlog za upotrebu bakra je njegova dugovečnost i sigurna zaštita datih kanistera.

Današnji automobili, srednje veličine, u sebi sadrže oko 22 kilograma bakra. Naime, reč je o bakru u formi kablova, žica i delova izradjenih od specijalnih legura.

Mobilni telefon sastoji se od delova u kojima ima oko 19% bakra.

"Kip slobode" u Njujorku sadrži više od 80 tona norveškog bakra.

Osvajanje kosmosa takodje ne prolazi bez upotrebe bakra (npr. Spejs Šatl sadrži oko 4.500 kilograma bakra).




  Povratak na početnu stranu
  Vrh strane